Davno, veoma davno, kad je svet bio mlad, i bez greha palosti,  planetu je naseljavao soj božanskih ljudi, pleme Arheloja.
Niko ne zna odakle su došli, i ko su oni... Može se kazati da su imali tela od svetlosti, i disali suvo zlato. Može se kazati da su bili bogovi, istinski sinovi Svestvaranja...
Može se reći da su bili svetlosni divovi, i lutali matičnom planetom kao njeni gospodari i čuvari... Može se još mnogo toga reći, ali sve je uzalud. Jer, njih više nema, a božansko seme Arheloja  potonulo je u materiju i dvojnost, u svet konačnosti i smrti...
 
Takođe, niko ne zna kako se to desilo, ali njihova planeta je tonula u mrak zajedno sa njima... Nastupila su mračna vremena, sve do  u večnost, sve do današnjeg dana... I tako su  svetlosni ljudi, Arheloji, vezavši svoje zlatne duše za materiju, polako gubili svetlo uma, i postali živi mrtvaci... Njihova izmoždena i beskrvna tela, ljušture bez svetlosne krvi,  potonula su u limb bez oblika, u pustoš nigdine i ništavila...
U smrt, hladnu i strašnu..